Организација података

Имена носача података (спољашњих меморија)

Велики број података које рачунар обрађује чувају се за даљу употребу на неком од носача података (спољашњих меморија). Један од њих је хард диск рачунара. Постоје и други носачи података:

• дискета
• CD и DVD дискови
• USB (флеш меморије)
• меморијске картице
• екстерни хард диск.

Рачунар може имати једну или више дискетних јединица, један или више дискова, CD и DVD уређаја. У наредбама оперативног система или приликом позивања на њих у програмима, ове јединице имају симболичка имена, која се састоје од једног великог слова енглеске латинице (А-Z) иза ког су две тачке. Уобичајена су следећа имена:

• А: , B: – дискетне јединице (floppy disk)
• C: – системска партиција (system partition)
• D: , F: , Z: – партиције података (data partitions), остали хард дискови, преносни хард дискови, флеш меморије, CD и DVD уређаји

Партиције диска су делови хард диска који се физички налазе на истом диску али их рачунар посматра као различите дискове.

Системска партиција је део хард диска на коме су инсталирани оперативни систем и апликативни програми и означен је са C:.

Партиције података су делови хард диска на којима, обично, корисници снимају своје податке.

Пошто савремени рачунари не поседују дискетне јединице, ознаке А: и B: се више не користе.

Појам фајла (датотеке)

Кориснички програми се користе за креирање различитих докумената – текстови, табеле, цртежи… Да би та документа могла касније да се користе, потребно их је сачувати на неки од медија за чување података. У већини случајева, то је хард диск рачунара.

Копија документа  (или података) снимљена на неки спољни носилац информација (диск, CD/DVD, USB) назива се датотека или документ (енг. file). Изворни енглески термин фајл (file) је уобичајен у свакодневној комуникацији.

Име датотеке

Приликом снимања на диск, корисник додељује име под којим ће се документ сачувати. оно се обично састоји из два дела међусобно раздвојена тачком: имена и наставка (екстензије).

Име – састоји се из слова и бројева, и могу имати и до 255 знакова, с тим што се у њима не смеју користити следећи знаци:

?, *, <, >, /, \, :, „, | .

Уколико се неки од знакова употреби Windows ће вас обавестити о томе и тражити да дате друго име.

Екстензија – састоји се од низа најчешће три знака и требало би да означава тип података у датотеци, односно програм из којег је документ настао.

Popularni tipovi (ekstenzije fajlova):

• Izvršni fajlovi: exe, com, bat
• Tekstualni fajlovi: txt, rtf, doc (tekstualna dokumenta kreirana u programu Word – starije verzije,), docx (tekstualna dokumenta kreirana u programu Word – novije verzije,)
• Bitmapirane (rasterske) slike: jpg, gif, bmp, png
• Vektorske slike: wmf, emf, cdr (slike kreirane u programu Corel Draw)
• Excel fajlovi (tabele sa proračunima): xls (starije verzije Excel-a), xlsx (novije verzije Excel-a)
• Multimedijalne prezentacije: ppt (starije verzije PowerPoint-a), pptx (novije verzije PowerPoint-a)
• Baze podataka (accdb, mdb, dbf)
• Zvučni fajlovi: mp3, wav, FLAC, ape
• Video fajlovi: avi, mpg, mov, mp4
• Web (internet) strane: html, php, asp, aspx
• Sistemski fajlovi: sys

Уколико датотеке имају исто име, али различите наставке, сматрају се различитим датотекама (пример: test.docx и test.txt).

Појам фасцикле (фолдера)

Због лакшег претраживања датотека на рачунару, спољашње меморије се деле на мање целине у које се смештају датотеке са сродним информацијама (датотеке са сликама, текстовима, музиком итд.) Ти посебни делови се називају фасцикле (омотнице, каталози, директоријуми, енг. Folder, Directory).

Имена фасциклама додељује корисник и при томе важе иста правила као и при постављању имена датотеке.

Организација података на диску

Прва фасцикла која се формира на једној јединици зове се основна фасцикла или корен. Њу формира оперативни систем и у њу можемо чувати датотеке или пак креирати нове фасцикле. У оквиру једне фасцикле може се наћи друга фасцикла и она се назива подфасцикла (енг. subdirectory) дате фасцикле, што значи да организација фасцикла има разгранату структуру у виду дрвета са гранама (енг. Тrее).

На следећој слици је дат пример организације података:

Адреса датотеке

Да би се нека фасцикла пронашла на некој од спољних меморија, треба задати њену адресу која се састоји од:

• путање (словна ознака јединице и имена фасцикли и потфасцикли) и
• имена датотеке

У следећем примеру су означени делови адресе фасцикле Tekst1.doc:

Програм за рад са фасциклама и датотекама

Програм за рад са фасциклама и датотекам покреће се двоструким кликом на једну од иконица:

• Computer (Рачунар) 
• Windows explorer (Win XP, Win 10), File Explorer (Win 10)
• Documents (Документи)
• било коју иконицу на радној површини са сликом фасцикле.

Разлика у покретању програма је у фасцикли која ће бити приказана на екрану. Ако се програм покрене кликом на иконицу Computer у прозору ће бити приказане јединице за чување података (дискови). Покретањем иконица Windows explorer или биће приказан садржај фасцикле Documents, а кликом на иконицу са сликом фасцикле биће приказан садржај фасцикле чија је то иконица.

Двоструким кликом на иконицу Computer добија се прозор приказан на слици:

Двоструким кликом на иконицу Windows Explorer добија се прозор приказан на слици:

Двоструким кликом на иконицу фасцикле CodeBlock добија се прозор приказан на слици: