У прилог обележавању Месеца књиге и Међународног дана школских библиотекара

Поводом обележавања Месеца књиге и 26. октобра – Међународног дана школских библиотекара, у Средњој школи у Брусу, поводом тога смо спровели одговарајуће активности у понедељак 29. октобра са почетком у 12 часова и 50 минута. Организатор је била професор српског језика и књижевности Маја Грујић-Ристић у сарадњи са школским библиотекаром професором Александром Радивојевићем. Велики допринос су дали ученици одељења I₂ i III₄ као и чланови рецитаторске секције. Ученици првог разреда гимназије (I₂) су са својим професором обрађивали на часовима књижевности наставну тему Проучавање књижевног дела. На тим часовима је истакнут значај посвећивања времена читању и књизи, као и вредности књиге у најширем смислу. Након тога желели су да то стечено знање примене и практично кроз различите активности. На крају целокупног рада смо желели то да презентујемо и свима онима у нашој школи који су били заинтересовани за ту тему, и који су желели да се упознају са нашим приступом и третманом те теме.

Ученица Јелисавета Вучковић је у сарадњи са професором Мајом Грујић-Ристић урадила две презентације. Једна презентација је за тему имала почетке писмености у свету и код нас, а друга презентација се тицала библиотеке и библиотекарства. На тај начин смо желели да повежемо поменути празник и Светски дан писмености који се традиционално обележава 8. септембра, али који није био обележен тада због недостатка времена, услед многобројних обавеза које редовно прате сваки почетак школске године. PPT презентације пратиле су излагања ученика, професора српског језика и књижевности Маје Грујић-Ристић и библиотекара Александра Радивојевића.

Као средства за што бољу презентацију у холу школе, где је и вршена презентација, 29. октобра су били изложени панои које су израдили ученици.

Пано: Омиљени писци и књижевна дела наших запослених
Пано: Омиљени писци и књижевна дела ученика I2
Пано: Мисли великих умова о књизи
Пано: Зашто је књига боља од мобилног телефона
Пано: Вук Стефановић Караџић
Пано: Алекса Шантић

Уприличили смо овај догађај на један начин који се макар може назвати „пристојним“, али ма колико да смо се трудили да овај „празник књиге“ учинимо и „помпезним“, он би се и тада могао оценити само као пристојан и скроман, јер се ни у ком случају не може претерати када се за циљ има то да се истакне вредност књиге. Истина је да ученицима та иста књига често досади па би је најрадије одложили од себе и узели да се занимају нечим другим. Ипак, то је одвајкада најнормалнија појава и тиче се неке друге теме, а ми смо тог дана били ту да кажемо коју реч о вредности онога што се налази иза значења речи „књига“.

Ученици су били јако вредни и ангажовани, па су поред анкета које су спровели, направили и изложили поменуте паное, рецитовали стихове наших познатих песника Лазе Костића, Десанке Максимовић и Милете Јакшића. Они су имали прилику да лична размишљања о књижевности и доживљај књиге представе у свом литерарном раду чија основна тема у најкраћем гласи: књига. Своје саставе са темама: „Моћ књиге“,„Књига – ризница прошлости, садашњости и будућности“ и „Књига и ја лицем у лице“ прочитали су ученици који су, за ову прилику, написали литерарне радове.

Књижевност има снажну везу са многим уметностима, и то је општепозната чињеница. Ми смо овом приликом желели да присутнима скренемо пажњу на везу књижевности са једном релативно младом уметности, која далеко више дугује књижевности него што то многи претпостављају. Ради се, наравно, о филмској уметности. Издвојили смо и подсетили присутну публику на велики број култних филмова за које можда многи нису знали да су снимљени по књигама. Многи велики блокбастери никада не би ни били снимљени да пре тога књижевници нису написали своје изузетне и занимљиве приче.

Данас многи млади, сматрају да је читање књига хоби интровертних, слабих и асоцијалних људи. Међутим, они су у великој заблуди, јер нечитањем лишавају себе не само задовољства које свака књига може да пружи, него и разних позитивних ефеката читања. Наука је снажним чињеницама поткрепила тврдње да читање књига доноси многе користи, пре свега када су у питању емоционални и интелектуални капацитети мозга.

Овај свет и сам човек су толико сложени да ће увек имати нешто ново да се открије и сазна. Све обиље људског сазнања похрањено је у непрегледном мноштву књига од којих су неке написане врло давно, а неке се управо сада пишу, и тај процес настајања нових књига је нешто што непрекидно траје, као појава која представља једну од најзначајнијих цивилизацијских тековина. И ова генерација може да оплемени себе и свет у којем живи новим сазнањима. Пошто је то потпуно извесно, једина порука која би била достојна да се искаже на празнику књиге гласи: Читајмо!