Jedinice za merenje količine informacija

Računar obrađuje podatke izvršavajući naredbe date programom. Program i podaci koji se obrađuju uskladišteni su u unutrašnjoj (centralnoj) memoriji računara. Ova memorija se sastoji od elektronskih kola, od kojih svako može da ima dva stanja, koja se obično označavaju sa 0 i 1 (0 – stanje kada u kolu nema struje, 1 – kada u kolu ima struje). Zbog toga se ova kola zovu bit (skraćeno od binary digit – binarna cifra).

Ovo se može uporediti sa sijalicom, kod koje bi stanje kada je sijalica ugašena bilo označeno sa 0, a stanje kada je sijalica upaljena sa 1.

Kako je količina informacija koja može da se uskladišti u jedno ovakvo kolo suviše mala, bitovi se u memoriji udružuju u grupe – registre, koji su kod personalnih računara dužine 8 bita. Ovakva grupa zove se bajt (byte).

Jedan bajt, dakle, ima 8 bitova i u skladu s tim on daje 2⁸ (256) različitih kombinacija nula i jedinica što znači da jednim bajtom može da se predstavi 256 znakova.

Pošto je:
n (bin)= 2ⁿ (dec)

Sledi:

8 bit = 2⁸ = 256

Pored grupisanja u registre po 8 bita (bajtove) moguća su i grupisanja u veće jedinice: 16 bita – polureč (halfword) i 32 bita – reč (word).

Svaka grupa bitova (bajt) u memoriji ima svoju adresu, koja se koristi prilikom uskladištavanja podataka u nju ili očitavanja uskladištenih podataka.

1 KB (1 kilobajt) = 210B = 1024B
1 MB (1 megabajt) = 210KB = 1024KB
1 GB (1 gigabajt) = 210MB = 1024MB
1 TB (1 terabajt) = 210GB = 1024GB