Међународни дан писмености

Записник о активностима ученика у пројектима школе и локалне заједнице, 23.9.2019.год.

Активност

Пројектна настава: Обележавање „Међународног дана писмености“

Човек се учи док је жив. Захваљујући образовању у могућности смо да разумемо ствари које нас окружују, да објаснимо различите појаве, да искажемо своје интересовање и покажемо своје могућности. Образовање нам нуди не само знање из различитих области наука, него и прилику да стекнемо искуство у ономе што нас интересује и да се на тај начин изградимо као личности. Осим тога, образовањем стичемо потребне вештине како бисмо могли да обављамо различите послове, да истражујемо и чинимо свет бољим местом за живот.

„Међународни дан писмености“ обележава се широм света 8. септембра. Идеја о обележавању „Међународног дана писмености“ појавила се у септембу 1965. године у Техерану, на Светској конференцији министра образовања на тему искорењивања неписмености. Као дан обележавања изабран је 8. септембар, а УНЕСКО је обележавање почео 1966. године.

Циљ је да се сваке године међународна заједница подсети на статус писмености и образовања одраслих на глобалном нивоу, односно да се упозори на проблем неписмености, који још увек постоји у већем делу света. Према подацима Института УНЕСКО за статистику у свету постоји око 774 милиона неписмених особа што чини око 16,1% становништва старог 15 и више година- већином жена. Још 67 милиона деце основношколског узраста није у школи, а 72 милиона адолесцената средњошколског узраста такође не може да оствари своје право на образовање.

Због почетка школске године нисмо могли овај значајан датум обележити раније, већ 16.9.2019. године. Цела претходна недеља била је обележена у знаку „Међународног дана писмености“ кроз разне активности. Ученици IV2 одељења имали су час у библиотеци. Час је одржан у корелацији са школским библиотекаром Александром Радивојевићем. Обнављали смо градиво из претходног разреда (Развој писмености код Срба до друге половине 19. века и развој писмености код Срба у другој половини 19. века, укључујући и рад Вука Стефановвића Караџића на реформи српског језика и правописа). Обнављање је вршено кроз унапред дате истраживачке задатке, тако да су у рад били укључени сви ученици. Имали су прилику да се упознају са свим речницима, енциклопедијама и најновијим издањем Правописа српског језика у издању Матице српске. С обзиром да су ово ученици четворогодишње стручне школе (Смер: Туристички техничар) говорили смо о важности функционалне писмености, без обзира да ли ће наставити даље школовање или ће се задржати на средњошколском образовању. Ученици су били јако заинтересовани и схватили су колико је важно неговати свој језик без коришћења сленга, жаргона и шатровачког говора. Разговарали смо и о важности дигиталне писмености. Истакли смо као циљ да је битно интернет и друштвене мреже „добро“ користити (у паметне и корисне сврхе), а не користити скраћенице са друштвених мрежа у писаном и усменом изражавању. Један час у одељењу IV4 одржан је у природи (измештање из учионице), где је задатак био да ученици опишу шта виде око себе, трудећи се да се што правилније изражавају, како би на тај начин што боље неговали свој матерњи језик. Све активности су повезане са ситуацијама из свакодневног живота.
У одељењу II2 одржан је час у библиотеци у корелацији са школским библиотекаром Александром Радивојевићем. Тема је била: писменост, значај писмености и неговање језичке културе (усменог и писаног говора). На основу истраживачких задатака обновили смо градиво из лингвистике (језик, језик и комуникација и битна својства језика) и обновили развој српског књижевног језика до прве половине 19. века.Обрадили смо „Беседу о шајкашима“ коју је написао Гаврил Стефановић Венцловић, позивајући се на важност образовања и васпитања, те схватили да на тај начин можемо неговати свој матерњи језик, радити на усавршавању писмености, усменог и писаног изражавања. Разговарали смо и о некадашњем образовању и васитању младих, подсетивши се која сада права и обавезе ученици имају. Ученици су били јако активни, прегледали су значајне енцикопедије, речнике и најновије издање Правописа у издању Матице српске. Говорили смо о томе коилико је важно бити функционално писмен . Ученицима сам препоручила и неке занимљиве сајтове везане за ову тему. Час је успешно реализован и дали су предлог да се што више часова реализује на овакав или сличан начин. Све активности фотографисали су ученици Александар Петровић, Марија Ранђеловић и ТијанаКсенија Миљковић.
Током спровођења ових наведених активности извршена је корелација унутар предмета (повезивање књижевности, језика и језичке културе), корелација са историјом, са грађанским васпитањем и изборним пакетом: језик, култура и медији.

На основу истраживања наших ученика подаци говоре да у свету има око 900 милиона неписмених, док у Србији има око 850 000 становника, или нешто мање од 14% популације, без дана школе или са неколико разреда основне школе. Потпуно неписмених у Србији има више од 165 000 становника. Са високим образовањем у Србији је нешто више од 650 000 што је скоро 11%. Компјутерски је неписмено више од 50% становништва Србије. ПИСА истраживање (највећа међународна провера постигнућа ученика) показало је да ученици у Србији постижу резултате испод просека. Ученици не познају довољно граматику, правопис и дошли до закључка да им је лексички фонд сиромашан. Међу младима је изражена употреба жаргонизама и страних речи, посебно англицизама.

Ученици су комуницирали са присутном публиком постављајући им следећа питања:

Шта значи бити писмен?
Да ли је писмен онај ко зна своје писмо, да чита и пише?
Да ли је то, данас, у 21. Веку, довољно?

На основу комуникације са публиком коју су чинили професори, ученици, њихови родитељи и остали присутни грађани закључили смо следеће: да је писменост вештина. Када се каже вештина, онда се мисли да је писмена особа она која уме да исправно чита, пише и говори, уз разумевање, да познаје правопис и језичка правила и примењује их у свим животним ситуацијама.
Пре 100 година било је довољно познавати слова, помало читати и нешто написати. Данас у 21. веку, под писменошћу се подразумева и информатичка писменост.

Закључили смо да постоји велики проценат људи који имају само основну школу, највећи је број оних са завршеном средњом школом и мало факултетски образованих. На основу ових података, Србија се не разликује много од неких европских земаља, али, свакако, мора много више улагати у развијање свести о потреби школовања како младих тако и одраслих.

Бавили смо се и утицајем интернета и друштвених мрежа на писменост младих. Данашње генерације које одрастају у виртуалном простору слабо познају правопис и граматику, већ користе измишљене скраћенице и емотиконе. Поруке на друштвеним мрежама најбоље сведоче колико има писмености. Не држи се до граматике, правописа и лингвистике. Многи не налазе за сходно употребу интерпункцијских знакова, иако сваки уређај садржи интерпункцијске знакове, али људи то сматрају сувишно.

Многи писци у свету раде на подизању свести у јавности о вредности писане речи и потреби да се промовише писмено друштво. Осим тога што писци доприносе подизању свести о проблему неписмености, постоје и разне компаније и хуманитарне организације које подржавају борбу против неписмености.

Данас се све мање води рачуна о језичкој култури и јавној комуникацији. Поставља се питање колико и у којој мери медији воде рачуна о језичкој култури, колико можемо да научимо од спикера, лектора и новинара. Ученици су дошли до закључка да само знање слова не може подразумевати писменост. Писменим особама се сматрају особе које могу да напишу текст у вези са свакодневним животом.

Поводом Међународог дана писмености желели смо скренути пажњу на начин писања путем друштвених мрежа. Тим поводом направљено је истраживање којим је обухваћено 107 испитаника са подручја општине, старосне доби од 14 до 25 година. Питања су се односила на утицај друштвених мрежа на писменост. Следи анализа анкете, а питања смо постављали и публици, па након њихових одговора и коментара читали одговоре, тј резултате анкете.

Да ли обраћате пажњу на граматичке грешке приликом писања на друштвеним мрежама? 72% испитаника одговорило је са ДА, а 28% са НЕ. Из овог закључујемо да већина младих води рачуна о начину писања на друштвеним мрежама, и да им је стало до доказивања властите писмености. Иако се на друштвеним мрежама комуницира неформално, јавља се све већи број људи који не знају основна правила правописа и граматике.
Да ли начином писања приликом коришћења друштвених мрежа постајемо неписменији? 62,2% испитаника одговорило је са ДА, а 37,4% са НЕ. Анализа одговора указује да је мишљење већине испитаника да су друштвене мреже допринеле повећању неписмености, и да писменост није само познавање слова.
Да ли исправљате грешке својих саговорника? 55,1% испитаника одговорило је са ДА, а 44,9% са НЕ. Можемо закључити да је однос скоро изједначен. Због чега је то тако са сигурношћу не знамо, можда услед непознавања правила граматике саговорници не могу ни уочити грешке. Поред тога, можда не желе улазити у конфликт са особом која није исправно написала, или је реч о старијим људима којима се из поштовања према њиховим годинама не усуђујемо говорити шта је исправно.
Да ли користите скраћенице? 74,8% одговорило је са ДА, а 25,2 је одговорило са НЕ. Анализом смо уочили да циљана група младих људи користи скраћенице у свом свакодневном говору, то могу бити скраћенице било које врсте како у међусобном разговору са вршњацима, тако и у писаном и говорном облику кроз разговор са другим људима.
Да ли користите емотиконе уместо речи? 47,7% је одговорило са ДА, док је 52,3% одговорило а НЕ. У новије време људи уместо писане речи користе емотиконе који говоре уместо њих, тако ћемо на друштвеним мрежама често наићи на сликовите поруке наших пријатеља.

ЗАКЉУЧАК:

Европа има најмању стопу неписмених људи када се ради анализа могућности образовања, али ту се јавља нови проблем. Не ради се само о неписмености на тај начин, већ и о неписмености на друштвеним мрежама и у јавном простору: од новинских текстова, телевизијских емисија и реклама па до службених докумената. Анализом одговора закључили смо да наш технолошки напредак је прилично пасиван када је у питању размишљање о правилима писања, јер нам помажу правописне провере на нашим рачунарима, неко ће нам већ подвући црвену црту испод неправилно написане речи. Управо ту се јавља проблем, црвена црта се не може подвући у живом говору.

Ово мини истраживање потврдило је мишљење да је неписменост све присутнија међу младима и да је ово проблематика којом се сви заједно морамо озбиљније бавити. Није проблем ако због брзине неко напише погрешно, проблем је ако не знају како написати правилно.

Из године у годину постајемо свеснији колико нам је важна писменост на свим пољима и медијима. Како можемо подстицати и стицати писменост на занимљив начин? Писменост није важна само за развој појединца и учење већ је битна за свакодневицу и културу живљења уопште. Она је темељ развоја наше цивилизације.

„Квалитетна обука писмености за децу, младе и одрасле особе треба бити темељна у свим образовним институцијама. Сваки 15-годишњак, скоро 55 милиона одраслих становника Европе не поседује темељне вештине писмености. Сваки европски грађанин има право на стицање писмености. „ (Из Декларације о праву европских грађана написменост“).

Спроведене активности:

Једна од активности је била прављење паноа на тему „Међународни дан писмености“. Паное су правили ученици Гимназије II2 одељења, ученци IV4 (Туристички техничар), а два паноа су направили ученици II1 одељења. Направљени су следећи панои:
Зашто је комуникација „лицем у лице“ боља од интернет комуникације
Међународни дан писмености
Међународни дан писмености (други део)
Писменост
Светски дан писмености (писменост је темељно људско право)
септембар – Светски дан писмености
Три паноа – језичке недоумице (најчешће грешке у писано и усменом изражавању)
Класици српске књижевности
Вербална комуникација – правила
Вук Стефановић Караџић

Следеће активности биле су држање два угледна часа у школској библиотеци (одељења II2 и IV4 и један угледни час у природи (одељење IV4).
Анкете и извештаји након обрађених резултата анкетирања.
Три презентације:
Презентација: Фотографије са угледних часова
Презентација: Почеци писмености
Презентација:Међународни дан писмености
Литерарне радове су писале ученице: Мануела Јовановић и Тијана Ксенија Миљковић.
Драмски приказ. (Дијалекти и правилан изговор): Катарина Милисављевић и Саша Ђидић.
Остали учесници: Дијана Лазић, Сања Арсић, Сара Стојановић, Анастасија Милановић, Јана Ћирић, Мануела Јовановић, Тијана Ксенија Миљковић, Сања Радмановић, Марија Раичевић, Анђела Вукојевић.
С обзиром да у нашој школи постоје ученици који пишу прозу и поезију, редовно се одазивамо на све литерарне конкурсе. Већ неколико година су радови наших ученика били објављивани у Часопису за ученике средње школе у Србији и дијаспори. Прошле, школске 2018/2019. године послала сам још 32 литерарна рада ученика, који ће бити објављени у току ове школске године. Помињем ове податке, јер је једна од активности била и читање поезије наших ученика. Песме су читале ученице Катарина Милисављевић и Анђела Миљковић. Оне су написале по једну збирку пеесама и учествовале су на конкурсу за најбољу збирку песама ученика средњих школа. Такмичење је било у Ваљеву под називом „Десанкини дани“, а другу награду добила је ученица Анђела Миљковић, чији је ментор био професор српског језика Љубиша Красић, човек који је не само професор, педагог, већ и песник који је објавио неколико збирки песама, пише приче, бави се књижевном критиком и основао је Драмски студио у Средњој школи у Брусу. Са собом носи доста награда и признања. Поред тога поменула бих и професора Марију Стошовић која је објавила књигу везану за приморску књижевност. Професор Маја Грујић-Ристић бави се изучавањем дијалеката, изучавањем српске књижевности 20. века и приређивањем речника књижевних термина и појмова за ученике средњих школа. Ово помињем како бих истакла дивну сарадњу између чланова Стручнг већа српског језика и књжевности Средње школе у Брусу.
Следећа активност била је: казивање стихова познатих српских песника (стихове су говорили ученици Милан Чкаутовић и Јана Ћирић). Тема казиваних стихова била је у вези са писменошћу.
Наша жеља је била да се посветимо образовању, школовању, језику и култури о чему је писала наша књижевница Исидора Секулић у есеју „О култури“. Након тога је уследио драмски приказ у извођењу ученице Александре Ђокић.
Једна од активности је била и то да ученици пронађу и прочитају шта су о образовању рекли најзначајнији представници уметности, познати научници, велики мислиоци и друге значајне личности.
Желели смо на крају да се вратимо почецима словенске писмености и чули смо причу о Ћирилу и Методију у извођењу ученице Мионе Чолић.
Музичка пратња били су клавијатуриста Саша Павличевић и солиста Саша Ђидић.
Фотографије су радили ученици: Тијана Ксенија Миљковић, Марија Ранђеловић, Александар Петровић и Марија Николић.
Техничка подршка: Драшко Московљевић, Никола Арсић, Урош Милић и особље Народне библиотеке и Центра за културу у Брусу.

Одржана је презентација у виду јавног часа у холу школе, 16.9.2019. године, а након тога у сарадњи са Народном бибиотеком у Брусу, презентација је била за грађанство 19.9.2019. године са почетком у 17 часова.

Реализатори пројекта: професори српског језика и књижевности: Маја ГрујиРистић и Марија Стошовић.

Све активности су биле медијски пропраћене.

23.9.2019. године, Подносилац извештаја,

Маја Грујић-Ристић

у Брусу