Обележавање Месеца књиге и Међународног дана школских библиотекара

Записник са одржане радионице у Народној библиотеци у Брусу

AКТИВНОСТ:
Едукација у дигитализацији

Предавач: Мирољуб Стојановић, Народна библиотека Брус; 26-27.12.2019. године
Одржана је радионица на тему „Дигитализација књижевне грађе“. Ученици Средње школе учествовали су у радионицама, научили су како се врши дигитализација књижевне грађе и како се врши скенирање текстова. Били су активни учесници. Дигитализовали су школски часопис „Ехо“ (четири броја чији су главни и одговорни уредници професори српског језика и књижевности Маја Грујић-Ристић и Марија Стошовић). Извршена је и дигитализација „Летописа“ за школску 2018/2020. Годину, чији је главни и одговорни уредник професор српског језика и књижевности Маја Грујић-Ристић, Основна школа).

ЗАКЉУЧАК:
Дигитализација је процес очувања знања и духовности једне нације за будућа покољења. Процес дигитализације је претварање аналогног објекта, било да је он састављен од слова, бројева, симбола, графички, звучни или видео запис у дигитални документ/објекат. Извршен је процес превођења у машински читљив код – претварање аналогног сигнала у дигитални сигнал. Извршени су стратешки принципи дигитализације културног наслеђа.
Дигитализовано је културно наслеђе – јавно добро које треба да буде доступно најширем кругу заинтересованих, у мери која не нарушава правила заштите интелектуалне својине и приватности. Посебно треба водити рачуна о доступности дигитализоване грађе свим заинтересованим, без обзира на узраст, физичка ограничења, познавање језика и техничку обученост.
Циљеви дигитализације:
– Заштита објекта културног наслеђа,
– Стварање нове и допуна постојеће грађе,
– Промоција, представљање и доступност културног наслеђа,
– Ширење корисничке популације.
Основни појмови у дигитализацији:
– Дигитални документ је скуп података састављен од битова који представљају слова, бројеве, симболе, графичке, звучне и видео записе.
– Основне врсте дигиталних докумената су: текст, слика, звучни запис и видео запис. Врсту одређује садржај дигиталног документа.
– Дигитални објекат се састоји од дигиталног документа и одговарајућих метаподатака за тај документ.
– Дигитална збирка је скуп дигиталних објеката организованих по одређеном принципу са становишта садржаја и формата.
– Дигитална библиотека је скуп дигиталних збирки са алатима и методама за приступ, проналажење, избор, организацију и одржавање збирки.
Правни аспекти дигитализације:
– Библиотека има обавезу да континуирано ради на дигитализации библиотечко-информационе грађе и извора као дела културног наслеђа Србије..
– Народна библиотека спроводи и координира послове на дигитализацији библиотечко-информационе грађе и извора у РС.
– Ближе услове за дигитализацију библиотечко – информационе грађе и извора прописује министар надлежан за културу.
Ауторска и сродна права:
– При креирању дигиталних докумената морају се поштовати ауторска и сродна права у складу са позитивним правним прописима.
– Библиотечко-информациона грађа и извори који су у јавном документу (над којима су истекла ауторска права) могу се дигитализовати без дозволе аутора.

Ученици су учествовали у скенирању дигиталне грађе и упознали су се са врстама скенирања, типовима и врстама скенера:
– Flatbed – равни скенери
– Book scanner – књижни скенери
– Document scanner – документ скенери
– Једноставни скенери – скенира страну по страну
– Проточни – више страна аутоматски узима странице
Метаподаци:
Метаподаци су структуирани подаци о објектима културног наслеђа који омогућавају идентификацију, опис, управљање, приступ, коришћење и чување дигиталног ресурса у дигиталним репозиторијумима.
Врсте метаподатака: описни, структурни, технички подаци, административни, метаподаци о интелектуалним правима, метаподаци о заштити.
Ученици су прошли и обуку: Opstical character recognition- OCR (Оптичко препознавање карактера. Овај програм служи за препознавање и издвајање текста из слике – скенирање докумената. Ови програми имају функцију да“ читају“ скенирани документ (слику), препознају карактере на слици и креирају нови текстуални документ који се може читати или обрађивати. Ученици су презентовали дигиталне садржаје. За презентовање дигитализоване грађе у оквиру дигиталне библиотеке неопходно је користити софтвер који је једноставан за коришћење.
– Не користити програме јер се смањује претраживост на интернету..
– Обавезно омогућити видљивост и претраживост по метаподацима.
Реализатори радионице:
Професори српског језика и књижевности Маја Грујић-Ристић и Марија Стошовић и Народна библиотека у Брусу
Учесници: Ученици: II2, II1 и IV1