Представљање боја

Два модела која су постала стандард за представљање боја помоћу бројева су адитивни модел RGB и суптрактивни модел CМYК.

Адитивни модел RGB заснива се на физичкој особини светлости да се било која боја може добити комбиновањем три основне боје: црвене (енгл. red), зелене (енг. green) и плаве (енг. blue). Пошто се светлости комбинују, тј. сабирају, овај модел се назива адитивни. Одсуство све три компоненте даје црну, док максимално присуство све три компоненте даје белу боју. 

Адитивни модел боја се користи код свих уређаја који приказују слику емитовањем светлости (монитори, пројектори). Ниво сваке светлосне компоненте бележи се засебним бројем. Број битова којим се бинарно записују ови бројеви назива се дубина боја и он одређује број различитих нивоа светлосне компоненте, тј. укупан број различитих нијанси боје које је могуће представити. Данас се најчешће користи дубина True Color, која подразумева по један бајт за сваку од три RGB компоненте (укупно 24 бита), што даје 256 нивоа за сваку компоненту. То представља распон од око 16,7 милиона различитих нијанси. 

Приликом штампе користи се потпуно супротан суптрактивни CMYK модел. Oсновне боје које се користе су цијан који упија црвену светлост, магента која упија зелену светлост, жута која упија плаву светлост и црна боја. 

Оба горе представљена колор модела орјентисана су према природи светлости, тј. уважавају природни, физикални начин мешања боја али не и природу како око човека уочава и разликује боја. Око човека уочава само тон боје, засићење и осетљивост, а не интензитет основних боја. На основу тога направљен је HSB колор модел.

Ако посматрамо RGB модел који се састоји од три компоненте, црвене, зелене и плаве, онда се боја пиксела може записати помоћу три броја, за сваку компоненту боје по један. За сваку боју, овај број се креће између броја који означава минималну и броја који означава максималну вредност обојености пиксела том бојом