Растерска графика

Растери су слике састављене од правилно распоређених елемената фиксне величине и облика за које је одређена боја или ниво осветљености.

Ови елементи називају се пиксели.

Слика се састоји од матрице појединачних тачака (или пиксела), од којих свака има своју боју (боја се одређује битовима, најмањом могућом јединицом информације у рачунару). 

Данас су у употреби формати растерских слика са 1 (2 боје), 4 (16 боја), 8 (256 боја), 16 (64к боја), 24 (16М боја) или 32 (4Г боја) бита по пикселу за опис боје. Дубина боје је важна карактеристика сваког растера и изражава се или у броју бита за опис боје или у броју боја које се могу приказати. Ако је дубина боје већа, више се нијанси може приказати, што значи да тиме добијамо бољу слику као и веродостојнији приказ исте. 

Слике захтевају много меморије, па се због тога користе разне врсте компресије. Људско око не разликује појединачне елементе (јер су сувише ситни), тако да ми видимо целу слику са благим прелазима између боја. 

Растерске слике се према броју боја деле на четири основне категорије: 

– Монохроматски растери (битмапe) 

– Grayscale растери

– Вишебојни растери 

– Колор растери 

– Монохроматски растери 

Назив за слике које се састоје од само две боје. Обично се користе црна и бела боја, али могућа је и комбинација било које друге две боје. Понекад се за такве слике користи назив битмапа, зато што рачунар користи само један бит за сваки пиксел. 

Grayscale растери 

То су растери у којима сваки пиксел може да прими било коју боју из скале сивих нијанси, од црне до беле боје. Тачније, овај тип растера зависи од прелаза између површина обојених суседним нијансама сиве боје и то за целу скалу сивих тонова који се могу приказати. Ово опет зависи од броја сивих тонова у скали између црне и беле боје као и од њихове расподеле у тој скали. Данас се најчешће користи скала од 256 сивих тонова (рачунајући и белу и црну боју). За смештање 256 нијанси сиве боје потребно је обезбедити по 8 бита (1 бајт) за сваки пиксел у растеру. 

Вишебојни растери 

Tакве слике садрже нијансе две или више боја. Најчешће се користе такозвани дуотонови, који се обично састоје од црне и неке друге боје. 

Колор растери 

Ако сваки пиксел у растеру може примити било коју боју из неког дефинисаног скупа боја, тада говоримо о колор растеру. Како се дефинише ова палета боја зависи од избора колор модела и дубине боја растера. Без обзира на избор колор модела, свака боја се састоји од неколико компоненти, обично 3 (RGB, CMY, HSB) или 4 (CMYK). Ове компоненте се често називају “канали”.