Карактеристике растерске слике

Карактеристике растерске слике

Растерска слика заузима доста места у меморији, али употребом различитих врста компресија величина таквих датотека се може смањити. Свака растерска графика зависи од густине пиксела, тако да се она не може бесконачно повећавати. 

Повећавањем графике долази до губитка квалитета, пиксели се могу видети голим окомм а слика постаје “квадратаста”. Такође, велико смањивање слике доводи до губитка квалитета. Квалитет слике зависи од резолуције у тренутку креирања, док слике изгледају „природније“ од векторских.

Компресија растерске слике

Jедан од основних недостатака растерске графике јесте величина датотека у којима су сачуване растерске слике нарочито оне велике резолуције. Да би се делимично смањио потребни физички простор за чување растерских слика уводе се различите методе за смањење величине (компресије) дигиталних слика.

Приликом компресије се не мења број пиксела који чини слику, већ се мења начин на који се слика припрема за чување, при чему квалитет слике директно зависи од степена и начина компресије. 

Постоје две врсте компресија: 

без губитка квалитета – lossless (TIFF, GIF, PNG и др.) – значи да се компримована слика може декопмримовати тако да буде идентична оригиналу.

са губитком квалитета – lossy (JPEG) – подразумева да се неки подаци губе приликом декомпресије, зато што се сматрају визулено небитним

Програми за рад са растерским сликама

Постоји пуно програма (на стотине), који се могу користити за прављење или обраду растерских слика. Од најпознатијих ту су Adobe Photoshop и Corel Photo-Paint, а од бесплатних ту је MS Paint, и GIMP итд. 

Већина ових програма користи RGB модел боја док неки дозвољавају употребу и других модела боја попут CMYK

Формати растерских датотека

Растерске датотеке се може чувати у великом броју формата. Формати записа растерских слика: 

JPEG – најчешће се користи за запис дигиталних фотографија, врши компресију са губитком информација (слика се дели на квадратиће диманзија 8×8 пиксела и сваки квадратић се засебно компресује); 

GIF – старији формат, врши компресију без губитка информација, један од ретких формата који подржава запис анимације, анимирани гифови су били веома популарни у рано доба веба, данас се сматрају непожељним у веб-дизајну;

PNG – савременији формат који је заменио GIF (подржава дубље палете боја и провидне елементе, врши компресију без губитка информација); 

TIFF – формат који је намењен професионалној употреби, подржава разне методе компресије и разне моделе боја (погодан је за чување слика припремљених за штампу); 

Графички програми имају своје специфичне формате у којима се растерске слике чувају у комбинацији са неким векторски описаним елементима (подаци о слојевима, селектованим деловима, дописаном тексту…). Такви формати су PSD (Photoshop Document), CPT (Corel Photo-Paint), HCF (Gimp); 

PDF представља комбинацију векторског и растерског записа

Резолуција

Резолуција је параметар којим се одређује број пискела на слици. Ако се каже да је слика резолуције 800×600, то значи да она има укупно 480 000 пиксела који су распоређени у 800 врста и 600 колона. Још један параметар слике у вези са резолуцијом јесу њене пропорције (acepti ratio) које говоре о односу ширине и висине слике. 

Раније су резолуције LCD екрана биле углавном у пропорцији 4:3 (нпр. 1024×768 или 1280×960), док се данас користе и резолуције у пропорцији 16:9 (нпр. 1366×768). Телевизија високе резолуције (HDTV) има слику резолуције 1920×1080. 

Резолуција дигиталних фотоапарата обично се изражава у мегапикселима (милионима пиксела). Тако, резолуција од 10,1 мегапиксела подразумева да слика има око 10,1 милиона пиксела, тј. резолуцију од 3888×2592 пиксела (слика је обично у пропорцији 3:2). 

Просторна разолуција (или релативна резолуција) узима у обзир и физичке димензије слике и изражава се у броју пиксела по јединици дужине – обично у броју пиксела по инчу (ppi). Стандардни LCD екрани обично имају просторну резолуцију око 100 ppi. На пример, монитор дијагонале 15,4 инча који приказује слику апсолутне резолуције 1280 x 960 пиксела има просторну резолуцију 104 ppi. 

Квалитет штампе обично се изражава у броју тачака по инчу (dots per inch, dpi). То је заправо густина тачака на основу којих штампач креира слику. Инкџет штампачи имају квалите 300 до 600 dpi, док ласерски обично имају од 600 до 1 800 dpi. Билборди се штампају и са 45 dpi, новине са 85 dpi, а квалитетне књиге и новине са 150 dpi