Istorija i obrazovanje: Kako je jedan Obrenović udario temelje visokog obrazovanja u nesuđenoj palati Karađorđevića

Hiljade studenata će se svakog dana naći na Platou ispred Filozofskog fakulteta, krenuće ka Kalemegdanu šetajući pored zgrade Rektorata Univerziteta u Beogradu, ni ne razmišljajući da prolaze pored kolevke visokog obrazovanja u Srbiji – zgrade nekadašnje Velike škole.

Knez Mihailo Obrenović je 24. septembra 1863. „po milosti Božjoj i volji naroda“ doneo Zakon o ustrojstvu Velike škole (Akademije) i u Kapetan-Mišinom zdanju tako nastaje prva visokoobrazovna ustanova u Srbiji – iako je trgovac Miša Anastasijević planirao da ovu palatu da u miraz Đorđu Karađorđeviću, unuku Đorđa Petrovića Karađorđa i nesuđenom knezu Srbije.

Škola u kojoj su učili i predavali Jovan Cvijić, Josif Pančić, Mihajlo Petrović Alas, Jovan Skerlić i mnogi drugi srpski intelektualci iz 19. i 20. veka će 1905. godine postati Univerzitet u Beogradu.

„Velika škola je bila univerzitet koji još nije bio priznat i prepoznat kao takav, a mnogi velikoškolci će u narednim decenijama zauzimati važna mesta u Srbiji u kulturi, politici i nauci“, kaže za BBC na srpskom Radomir Popović iz Istorijskog instituta Beograd.

Ova škola nastala je iz beogradskog Liceja koji je 1838. stvoren na osnovama prve Velike škole koje su u ustaničkoj Srbiji osnovali Dositej Obradović i Ivan Jugović.

Dok je cilj škole ostao da osposobi mladiće za poslove činovnika u oslobođenoj Kneževini Srbiji, knez Mihailo Obrenović u delo je sproveo viziju o „koncentraciji naučnog kapitala“ u Velikoj školi koja će biti „nešto više“ od prethodnica, objašnjava za Dragomir Bondžić, doktor istorijskih nauka i stručni savetnik u Institutu za savremenu istoriju.

Kako je nastala Velika škola?

Kako bi se razumeo celokupan značaj ove institucije za razvoj obrazovanja u Srbiji, potrebno je vratiti se na sam početak 19. veka – u period između Prvog i Drugog srpskog ustanka.

Jovan Savić, pravnik, profesor i prevodilac koji je koristio pseudonim Ivan Jugović, uz pomoć Dositeja Obradovića osniva prvu Veliku školu 1808. u današnjem Konaku kneginje Ljubice na Kosančićevom vencu u Beogradu.

Kada su Turci uspeli da uguše Drugi srpski ustanak i škola je prestala da radi 1813, a Beograd i Srbija ostali su bez mesta gde bi se moglo steći više obrazovanje sve dok zemlja nije dobila veći stepen autonomije za vreme vladavine Miloša Obrenovića.

„Visokoškolsko obrazovanje u Srbiji u 19. veku je u diskontinuitetu, kao i sama srpska država i njen razvoj u to vreme“, navodi Radomir Popović.

Po kneževom ukazu, 1838. osnovan je Licej u Kragujevcu, a tri godine kasnije biće premešten u Beograd i decenijama će se nastava održavati u prostorijama nekadašnje Velike škole u Konaku kneginje Ljubice.

Nastavu su držali neki od najviđenijih pripadnika tadašnje srpske inteligencije, poput književnika Jovana Sterije Popovića, Atanasija Nikolića koji je bio i prvi rektor ove škole, lekar i botaničar Josif Pančić, ekonomista Kosta Cukić koji će kasnije postati ministar prosvete i pravnik Ignjat Stanimirović.

Po završetku turske vladavine, bilo je neophodno formirati institucije i odjednom je nastala potreba za velikim brojem stručnjaka iz različitih oblasti.

„Velika škola iz 1808. godine trebalo je da pismene mladiće koji su završili gimnaziju osposobi za činovničke poslove koje bi obavljali za državu.

„Licej je nastao u jeku napretka prosvete u Srbiji kneza Miloša i u njemu su se takođe školovani budući činovnici – pre svega učitelji i sudije“, priča za BBC na srpskom istoričar Dragomir Bondžić.

Ipak, završavanjem školovanja u Liceju mladići nisu sticali visoko obrazovanje za evropske prilike.

On je bio neka vrsta odskočne daske za dalje obrazovanje u inostranstvu, pre svega u Nemačkoj, Austriji i Francuskoj, napominje Radomir Popović iz Istorijskog instituta Beograd.

14/12/2022 |